„Sam svoj gazda – velika većina preduzetnika upravo tako komentariše: ja sam sam svoj gazda. To i jeste naša reč, gazda, gazdovanje koja bi mogla da bude najbliže tome šta preduzetnik jeste.Preduzetništvo bi praktično bila svaka aktivnost koja je usmerena ka osnivanju, pokretanju, organizovanju, inoviranju, rukovođenju jednog posla, gde ste vi zaduženi da brinete o tom poslu kao roditelj o detetu. Ako imate sreće da vas usput neko prati, jedan ili dva partnera, to je odlično, onda ste tim i možete da preraspodelite odgovornost i brigu o tom poslovnom detetu i svaki od tih preduzetničkih poslova usmeren je da vi ostvarite profit, niste dobrovoljno pevačko društvo“ – pojašnjava prof. dr Jelena Borocki, koja na Fakutetu tehničkih nauka u Novom Sadu predaje predmet Preduzetništvo. 

Motivi zašto neko postaje preduzetnik mogu biti različiti, ali  zarada i novac ne bi trebalo da budu jedini razlog, je nikako ne dolaze odmah.

„Nije realno da se u prvih godinu, dve, tri  očekuju velike pare. Šta god da radite, nije realno očekivati da će se brzo desiti neki fantastičan bum i vi ćete biti bogati, svi će vam problemi biti rešeni. “To su bajke i to ne postoji” – kaže  prof. dr Jelena Borocki.

Kada se poslovanje jednog preduzeća svede samo na zaradu,  zanemaruje se i dobrobit koju preduzetništvo ima za širu društvenu zajednicu.

„Ako vi nešto preduzimate samo u cilju sticanja prihoda, što je nažalost definicija koju je dao Adam Smit još u XVIII veku i po meni je ona uslovila problem razvoja kapitalizma, a to je: cilj je stvaranje bogatstva. Vi onda, kada to čujete, pomislite da možete da radite bilo šta i nije problem da se bogatite i nije bitno kakav uticaj imate na zajednicu. Iz toga ja, ali i moderna ekonomska nauka isto tako razmišlja, apelujem na promenu definicije, jer se mora ubaciti reč dobrobit, koja je ključna. Vi radite neki radi dobrobiti vaše, vaše porodice, vašeg okruženja, a iz toga, kao rezultat, proizilazi sticanje prihoda“ – smatra Miljana Stojšić Stojanovska, direktorica Unije poslodavaca Vojvodine.